Lipa je listopadno drvo, široke, guste krošnje. Dostiže visinu od oko 6-8 metara. Najviše joj odgovara sunčan položaj. Izuzetno mirisna biljka koja cveta u julu. Može da se sadi pojedinačno ili u drvoredima.  

Breza – betula alba je listopadno drvo, raste i do 20 metara u visinu. Listovi su svetlo zeleni, u jesen imaju zlatno žutu boju. Kora stabla joj je bela. Vrlo otporna biljka, pogodna za pojedinačnu sadnju ili u drvoredima.

Katalpa pripada gupi lišćara, izuzetno je zanimljivog izgleda. Ima pravilnu okruglu krošnju, svetlo zelenih listova. Voli izloženost sunčanim predelima, nije zahtevna po pitanju zemljišta. Visina kalema 1,8-2,2 m =3600 dinara

Loptasti bagrem je zanimljivo, brzorastufe, listopadno drvo. Kuglasti bagrem intenzivnim rastom dostižе visinu i širinu od oko 6 metara. Odlikuje se loptastom kro’snjom koja vremenom, ukoliko se na orezuje, poprima formu kišobrana. Visina kalema 1,8-2,2 m

Platan – Platanus Acerifolia je listopadno drvo koje može dostići visinu do 35 metara. Kora je sivkasto-braon boje, tanka i ljušti se. Dobro podnosi gradske gasove i prašinu, te se može često videti po parkovima i drvoredima. Visina sadnice do 3 metra.

Taksodijum je listopadno drvo, brzo raste, a može dostići 25-40 metara visine. Kora je plitko vertikalno ispucala, sivo-braon do crveno-braon boje, a u jesen dobija crvenu boju iglica. Vrlo dobro podnosi močvarna zemljišta, dok loše podnosi zasenu i kreč u zemljištu. Visina sadnice je 1,4-1,8m

Žalosna vrba je listopadna vrsta sa duguljastim i tankim granama koje se mogu povijati skroz do zemlje. Voli vlažna zemljišta i često dominira svojim izgledom pored vode. Izuzetno dekorativna vrsta.

Salix matsudana ili spiralna vrba. Vrba koja jako brzo raste, poznatija je još kao kovrdžava vrba. Voli vlažna područja. Dostiže visinu i do 10 metara. Listovi su takođe blago izuvijani, na proleće su svetlo zeleni, dok na jesen dobijaju zlatne nijanse. Visina sadnice je 1,5 - 2 metara.

Žalosni dud je kalemljena forma listopadnog drveta, jedna je od najzastupljenijih žalosnih vrsta u parkovima. Stvara krošnju u obliku kišobrana. Odlična za samostalnu sadnju, niže drvorede, a i u grupacijama. Odlično podnosi i saksije i žardinjere. Može se koristiti i kao sadnica za ogradu. Visina kalema 1,8-2,2 m

Magnolija može se formirati kao žbun ili manje drvo. Voli dosta sunca i umereno zalivanje. Bogato i obilno cvetanje daje nestvaran prizor koji pleni. Uspešno se gaji i kao saksijska biljka. Najviše joj odgovaraju plodna i dobro drenirana zemljišta.

Bela Magnolija u zavisnosti od orezivanja može biti u vidu listopadnog grma ili drveta. Voli osunčane predele i blagi hlad.  Cvetovi su raskošni i mogu se zadržati do kraja leta.

Zimzelena Magnolija Magnolia grandiflora jeste najelegantniji primerak magnojie. Ima duge, tamnozelene listove. Raste veoma sporo. Formira kupastu krošnju sa dekorativnim belim cvetovima. Veoma dugo ostaju na granama i formiraju crveno seme koje nakon sušenja cvetova ostaje da krasi grane. Ne podnosi vetar i hladne predele.